Poslovne vijesti - Srbija

Naled predstavio razvojnu viziju do 2030. godine – modernizacija uprave i zelena agenda

O ovoj viziji, novim preporukama Sive knjige za rasterećenje privrede, kao i o planovima za predstojeću manifestaciju Ekspo, u emisiji Prvog progerama Radio Beograda "Jutro je" govorila je izvršni direktor Naleda i predsednik Etno mreže Violeta Jovanović.

Violeta Jovanović je istakla da je o unapređenju efikasnosti države, kvalitetu usluga za građane i privredu, kao i o promociji nacionalnih vrednosti nedavno razgovarala i sa predsednikom Republike Srbije.

Prema njenim rečima, ključne teme razgovora bile su zajednički rad na modernizaciji javne uprave i unapređenju konkurentnosti privrede na evropskim tržištima.

"Razgovarali smo, pre svega, o našoj agendi koja je zastupljena i u okviru novog izdanja naše Sive knjige, to je naša regulatorna biblija. Ona je ove godine punoletna. Inače, u ovoj godini obeležavamo i dve decenije rada Naleda, i sve te procese smo krunisali i pripremom novog strateškog dokumenta organizacije koji definiše šta će biti naši prioriteti u radu do 2030. godine", navela je Jovanovićeva.

Depozitni sistem i Zeleni fond za ekološke projekte

Kao jedan od važnih prioriteta na agendi Naleda izdvojena je intenzivnija saradnja u oblasti zaštite životne sredine. Među prioritetima koji su obuhvaćeni Sivom knjigom nalazi se i depozitni sistem za upravljanje ambalažnim otpadom.

"Naled nastoji da sa svoje strane ubrza taj postupak, jer je to i prioritet za privredu, ali i za sve nas građane. To bi bio način da se u velikoj meri rešimo ambalažnog otpada koji, nažalost, vidimo svuda oko nas, i u parkovima i u rekama. Takav sistem je zaista neophodan i trenutak je da se donese odluka u tom smeru", naglasila je izvršna direktorka Naleda.

Alijansa se zalaže i za uvođenje Zelenog fonda, što bi omogućilo da se sredstva prikupljena od naknada u ovoj oblasti, poput naknade za zagađivanje životne sredine, slivaju u poseban fond iz kojeg bi se namenski finansirali prioritetni ekološki projekti.

Elektronski sistemi rasterećuju zdravstvo, administracija koči poljoprivredu

U oblasti zdravstva, koja je istaknuta kao prvi prioritet, već postoje vidljivi pomaci, pre svega kroz uvođenje elektronskog sistema za bolovanje koji je stupio na snagu 1. januara ove godine.

"On donosi veliko rasterećenje svima koji su uključeni u taj sistem, pre svega samim pacijentima, da u momentu kada otvaraju bolovanje, kada se ne osećaju dobro, su rasterećeni obaveze da nose doznake i papire svom poslodavcu. Sada se informacija o otvaranju bolovanja, o njegovom trajanju, dostavlja elektronski, što olakšava i samim zdravstvenim radnicima u sistemu, a i poslodavcima, istovremeno i fondu", objasnila je Jovanovićeva.

Ona je dodala da se Naled zalaže i za druge elektronske servise, kao što su elektronski karton i u potpunosti elektronski recept, integraciju privatnog i javnog sektora, kao i za olakšavanje procedura u prometu lekova.

Kao neuralgične tačke u oblasti hrane i poljoprivrede prepoznate su uvozne dozvole za industriju i brojne administrativne barijere koje otežavaju uvoz repromaterijala koji se kasnije koristi za proizvode namenjene izvozu. Takođe, kao višegodišnji problem izdvojeno je i čekanje kamiona na granicama u regionu.

Uređenje imovine i elektronsko plaćanje taksi

Kao jedan od većih izazova identifikovano je uređivanje imovinsko-pravnih odnosa.

Jovanovićeva podseća da su koraci u tom smeru učinjeni od uvođenja elektronskih dozvola 2016. godine, preko elektronskog šaltera u katastru, do inicijative "Svoj na svome" i prošlogodišnjeg pokretanja novog koraka ka upisu prava svojine na nepokretnostima.

"Ono što je potrebno je da se ti postupci sistematizuju, intenziviraju, da se opredele dodatni resursi u državi, da bismo mogli da brže napredujemo u rešavanju tih problema. I to su takođe oblasti u kojima Naled stavlja svoje kapacitete na raspolaganje i nudi rešenja, ali država donosi odluke, tako da je neophodno da tu radimo zajedno i partnerski", poručila je ona.

U okviru Sive knjige, koja od sto predloga uvek izdvaja deset prioriteta, Naled već deceniju zagovara uvođenje elektronskog sistema plaćanja svih taksi i naknada, na čemu se trenutno radi sa Ministarstvom finansija.

Najveći broj prioriteta i izmena propisa nalazi se upravo u nadležnosti ovog ministarstva, gde se vrši i usklađivanje poreskih propisa sa direktivama Evropske unije.

Autentične rukotvorine i nacionalna suvenirnica na Ekspu

Kao predsednik Etno mreže, Violeta Jovanović je ukazala na značaj tradicionalnih zanata i očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa, posebno kroz saradnju sa državnim resorima koji koriste rukotvorine žena iz cele Srbije kao poslovne i diplomatske poklone.

U toku su pregovori sa timom koji organizuje predstojeću manifestaciju Ekspo o učešću u pripremnim aktivnostima, ali i o konkretnim planovima za sam događaj.

"Razgovaramo konkretno i o uspostavljanju nacionalne suvenirnice u okviru srpskog paviljona na ovoj manifestaciji, gde nastojimo da budu zastupljeni autentični reprezentativni proizvodi koji predstavljaju Srbiju, koji odslikavaju naše nasleđe i koji mogu da budu jako dobar reprezent i poruka iz Srbije, mali deo našeg nasleđa i priča o Srbiji koji posetioci ove manifestacije mogu da ponesu sa sobom", istakla je Jovanovićeva u emisiji Prvog progerama Radio Beograda "Jutro je".

Etno mreža se sistematično bavi očuvanjem starih zanata i podsticanjem ženskog preduzetništva, koristeći programe Ministarstva privrede za nosioce sertifikata "Otvorene šake".

Organizacija se zalaže za izdašnije programe i proširenje subvencija za otvaranje zanatskih radnji, budući da je interesovanje znatno veće od trenutno raspoloživih sredstava.

Takođe, predlaže se obezbeđivanje dodatnih pogodnosti za čuvarke tradicije, kao što su ustupanje prostora za radionice i prodaju po povlašćenim uslovima na teritoriji cele Srbije, po uzoru na praksu u Beogradu, kao i dodatna sredstva za nabavku opreme, pakovanja i sertifikaciju proizvoda.